U izdanju beogradske „Nove poetike“ objavljena je nova knjiga pesama Zorana Bognara pod nazivom „U inat tebi, mizantrope“. Ove 44 pesme o izneverenim nadanjima i očekivanjima nepredvidljive su, osione, bujne i žestoke i, gotovo uvek, dolaze kao lavina. Upuštanje u njegovu poeziju znači pristupanje jednom dramatičnom i ranjenom svetu okruženog predelima ruševina, pepela i pustoši, u kojem, uprkos svemu, grozničava potraga za nekom nadom uvek deluje podsticajno. Puno je istinske emocije, i puno unutrašnjih lomova u tim pesmama koje nam donose svedočanstvo jedne istorijske okolnosti na jednom određenom prostoru, ali koje prekoračuju i vreme i prostor time što u njima bije vaseljenski bol čoveka, nepravedno osuđenog na krik i na suze.
Ovo je neophodna poezija, humana poezija u kojoj prepoznajemo buduće čovekove svetove i budući jezik kojim će čovek misliti i govoriti. Te njene ambicije izuzetno su izražene i neodoljivo se nameću kao nezaobilazni stvaralački izazov, kao umetnička dijalektička komponenta koja angažovano učestvuje u svestranom preobražaju čoveka.