Novosti

URUČENA NAGRADA “JOVAN SKERLIĆ”

Danas je u Topoli, na rođendan velikog Jovana Skerlića, Zoranu Bognaru uručena prestižna nagrada “Jovan Skerlić” za Izabrana dela i za izuzetan doprinos savremenoj srpskoj književnosti. U okviru ovog svečanog ceremonijala Zoran Bognar je pročitao besedu primerenu ovom trenutku: “Kada su me obavestili da sam postao dobitnik nagrade „Jovan Skerlić“ razmišljao sam da li da napišem uobičajenu besedu o liku i delu dominantnog književnog kritičara prve polovine XX veka (koji se svojevremeno, sa svojim tvrdim i nefleksibilnim stavovima i tezama,ogrešio o V. P. Disa i Isidoru Sekulić – ali kojem se, s druge strane, obzirom na njegovo impozatno delo i uticaj koji je imao, nikako ne može negirati i dovoditi u pitanje njegova lucidnost i visprenost) ili da pročitam neku od njegovih misli koja će na najbolji način oslikati i predstaviti koliko je on zapravo bio oštrouman i britak… Odlučio sam se za ovo drugo. I evo šta je književni kritičari poslanik radikala Jovan Skerlić rekao 1912. godine u Narodnoj skupštini: „Danas, gospodo, i to je javna tajna, ne vladaju partijski odbori, ne vladaju čak ni glavni odbori pojedinih političkih stranaka. Čak i oni šefovi koji su obeleli u političkoj borbi vrlo malo znače. Konce politike u našoj zemlji danas drže okružni tirani, ljudi koji su potpuno sproveli u pojedinim okruzima načelo potpune centralizacije. Ima ljudi koji su, koristeći se svojim poslaničkim mandatom, svojom neophodnošću u političkim strnkama, zato što svojoj partiji dovode četiri do pet ili sedam poslanika u Skupštinu, danas postali svemoćni gospodari. Imate okruga u kojima nema okružnog načelnika, upravnika poreskog odeljenja, ni vojne komande ni školskih vlasti, gde je sva vlast zapravo u rukama jednog čoveka, i gde ljudi ne dolaze kod pojedinih činovnika da svršavaju svoje poslove, nego prvo kod tog okružnog tiranina, kod svemoćnog, apsolutnog gospodara jednog okruga. Ja držim da je to najopasnija stvar“… Šta reći? Da li se nešto promenilo u poslednjih 117 godina ili smo mi, zapravo, još uvek u hiljadu devesto dvanaestoj godini…

Top